Ateroskleroza
Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) i važnost snižavanja LDL holesterola
Šta je ateroskleroza i kako nastaje?
Ateroskleroza podrazumeva otvrdnjavanje i sužavanje arterija uzrokovano holesterolskim plakovima koji oblažu arteriju tokom vremena. Može ugroziti protok krvi jer krvni sudovi mogu i da se začepe.
Simptomi zavise od toga koji je krvni sud začepljen
Kada ateroskleroza nastane u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca.
Posledice ateroskleroze
Bolesti uzrokovane aterosklerozom najčešći su uzrok oboljevanja i prerane smrti u svetu, a koronarna bolest srca i cerebrovaskularna bolest (moždani udar) najčešće su bolesti među njima. Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) odgovorna je za 4 od 5 svih kardiovaskularnih smrti. Najveći svetski ubica je ishemijska bolest srca, odgovorna za ukupno 16% smrtnih slučajeva u svetu.
80% prevremenih kardiovaskularnih bolesti može biti sprečeno. Što je duže vremena Vaš holesterol visok, to je veća verovatnoća da ćete doživeti srčani ili moždani udar. Sprečimo razvoj kardiovaskularne bolesti dok još možemo!
Bolesti uzrokovane aterosklerozom:
- Srčani udar: kada plak uzrokuje začepljenje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju, može se prekinuti dotok kiseonika koji je srčanom mišiću potreban za preživljavanje. To uzrokuje srčani udar.
Saznajte više o srčanom udaru - Moždani udar: ako takav proces nastane u krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, on može blokirati krvni sud i sprečiti dotok kiseonika do mozga. To uzrokuje moždani udar.
Saznajte više o moždanom udaru - Bolest perifernih arterija: ateroskleroza može nastati i u drugim delovima tela, poput ruku ili nogu. To se naziva bolest perifernih arterija. Kao i kod srčanog ili moždanog udara, aterom ili plak prekida dotok kiseonika u to područje i može dovesti do ozbiljnih oštećenja, čak i do amputacije.
Saznajte više o bolesti perifernih arterija
Simptomi ateroskleroze
Ateroskleroza je složen proces, koji često počinje u detinjstvu i napreduje s godinama. Obično ne uzrokuje simptome sve do uznapredovale faze, gde suženje arterija postaje toliko ozbiljno da se prekine protok krvi kada nastaje kardiovaskularna bolest.
Rizik za razvoj ateroskleroze povećava se s godinama. Većina ljudi starijih od 60 godina ima neku aterosklerotsku promenu na krvnim sudovima, ali često nema simptoma. Simptomi se javljaju tek kada aterosklerotski plak toliko naraste da uzrokuje značajno suženje krvnog suda ili ako izazove njegovo naglo začepljenje. Tako ateroskleroza može izazvati različite probleme u srcu, mozgu, nogama ili gotovo svuda u telu.
Šta možete učiniti kako biste držali aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest pod kontrolom?
Snižavanje "lošeg" LDL holesterola i održavanje njegovih niskih vrednosti može biti težak zadatak. Čak i uz pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i svakodnevno uzimanje lekova - statina, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća sa snižavanjem "lošeg" LDL holesterola.
Ako ste pušač, prestanite da pušite.
Ovo je možda i najvažniji korak u promeni životnih navika kako biste smanjili rizik od ateroskleroze.
Razgovarajte s Vašim lekarom koji će na temelju Vašeg pola, životne dobi, vrednosti holesterola, krvnog pritiska i činjenice jeste li pušač ili ne izračunati Vaš kardiovaskularni rizik. Ako ste pod većim rizikom, lekar Vam može preporučiti uzimanje određenih lekova.
Pronalaženje ravnoteže između mogućnosti lečenja i promena načina života
Iako na neke faktore rizika ne možemo uticati, promenom životnih navika može se redukovati rizik od nastanka ateroskleroze. Potrebno je prestati pušiti, povećati fizičku aktivnost, uvesti uravnoteženu ishranu s manje masnoća, alkohola, šećera i soli, kontrolisati stres i obavljati redovne preglede.
Pravilna ishrana za zdravlje srca
Negujte uravnoteženu ishranu i ograničite unos zasićenih masti, alkohola, šećera i soli. Takva ishrana može pomoći u smanjenju holesterola, krvnog pritiska, težine i rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Kontrolisanje stresa
Kada ste izloženi stresu ili se osećate anksiozno, mogu se pojaviti simptomi poput angine ili boli u grudima. Razvijte lične tehnike kako biste se lakše nosili sa stresom i na taj način smanjili njegov uticaj na Vaše zdravlje.
Redovni pregledi
Posetite svog lekara i proverite krvni pritisak i vrednost holesterola. Svaka osoba trebalo bi da uradi prvo laboratorijsko merenje vrednosti holesterola do 35. godine za muškarce i 45. godine za žene. Krvni pritisak treba kontrolisati svake dve godine. Oni koji su pod većim rizikom trebalo bi razmotriti češću kontrolu: osobe koje uzimaju lekove za snižavanje vrednosti holesterola trebalo bi obaviti pregled vrednosti holesterola svake godine.
Medikamentno lečenje
Kako biste držali svoje stanje pod kontrolom, potrebno je redovno uzimati lekove prema savetu lekara.
429088