Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Kardiovaskularne bolesti
< Inovativni pristup u le...
Oporavak nak... >
li

Šta je srčani udar i kako nastaje?

Oko 7 miliona ljudi u svetu godišnje umre od srčanog udara. Srčani udar, infarkt miokarda ili infarkt srca posledica je potpunog prekida dotoka krvi u jednom ili više krvnih sudova srca.

Nastaje naglo zbog začepljenja krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić. Na tom delu srca razvija se ožiljak i tu srčani mišić slabije radi. Najčešće počinje iznenada, jakim bolom u grudima koji ne popušta ni u stanju mirovanja, ni ako se bolesniku pod jezik stavi nitroglicerin, lek koji širi krvne sudove. Bol se obično širi prema levom ramenu i ruci, ali i prema desnom ramenu, a može biti praćen obilnim preznojavanjem i slabošću.

 

 

Infarkt (lat. infarctus) označava lokalizovano područje nekroze ćelija (tkiva) koje nastaje usled naglog prekida (smanjenja) prokrvljenosti; zastoj, prekid. Na rizike istovremeno utiču i genetika i stil života.

 

 

 

Simptomi srčanog udara

Jedna od 8 smrti nastaje usled srčanog udara - ključna je brza reakcija!

Srčani udar može da izazove intenzivnu anksioznost ili strah od smrti. U najgorem slučaju srčani udar može izazvati smrt! Radi se o ozbiljnom stanju koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Čim primetite simptome odmah potražite lekarsku pomoć.

Kako prepoznati srčani udar?

Prepoznati-Srčani-Udar-1920-x-680-PNG_2.png
linija3

Pazite na svoje srce! 
Prosečno srce kuca 72 puta u minuti, 100.000 puta dnevno, 3.600.000 puta godišnje i 2,5 milijardi puta tokom života. Pazite na njega!

linija3

Prevencija je najbolja intervencija!

Srčani udar možete da sprečite redovnim uzimanjem lekova kojima ćete uspešno kontrolisati faktore rizika za nastanak srčanog udara, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišen LDL holesterol ili neke druge pridružene bolesti, ukoliko postoje.

Drugi vid prevencije je promena načina života održavanjem normalne telesne težine, zdravom ishranom, prestankom pušenja, redovnom fizičkom aktivnošću i kontrolisanjem stresa. Lekari preporučuju vežbanje nekoliko puta nedeljno, primereno Vašim mogućnostima, uključujući kardio trening i vežbe snage.

Kako se leči srčani udar?

Lečenje je usmereno na ublažavanje tegoba, poboljšanje prokrvljenosti srčanog mišića, ograničenje veličine infarkta, normalizaciju srčanog rada i prevenciju i lečenje komplikacija.

Srčani udar je hitno stanje, a ishod zavisi od brze dijagnoze i terapije. Nakon srčanog udara potrebno je doživotno uzimati određene vrste lekova.

Važnost zdravih životnih navika

Brojna ispitivanja potvrdila su da život bez pušenja, normalna telesna masa, fizička aktivnost i zdrava ishrana znatno smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularne bolesti.

Važnost zdravih životnih navika
slika_5

Život nakon srčanog udara

Nakon preležanog srčanog udara potrebno je redovno uzimati propisanu kardiološku terapiju. Preporučuje se u roku od 8 do 24 sedmice sprovesti rehabilitaciju, uz usvajanje i pridržavanje zdravih životnih navika i promene onih štetnih.

Rehabilitacija

Nakon preležanog srčanog udara, potrebno je sprovesti kardiološku rehabilitaciju, na kojoj ćete usvojiti vežbe koje se preporučuju bolesnicima nakon srčanog udara. Usvojite nove navike!

slika_4
Prilagodba prehrane - srčani udar

Promena ishrane i usvajanje zdravih životnih navika

Usvojite zdrave životne navike i pridržavajte ih se svakodnevno. Pravilna ishrana je temelj prevencije kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se ishrana sa manjim udelom holesterola i zasićenih masti. Vrlo dobar primer ovakve dijete je takozvana mediteranska ishrana.

Ukoliko ste preležali srčani udar sigurno će Vam značiti saveti lekara. U videu u nastavku poslušajte savete dr Dejana Hristova, interniste na Institutu "Niška Banja", koji će Vam pomoći da se što pre vratite normalnom i ispunjenom životu.

SM2303156519
li

Objašnjenje skraćenica:

  • KVB, kardiovaskularne bolesti
  • LDL holesterol, holesterol u lipoproteinima male gustine

Literatura:

  1. MSD priručnik za pacijente -srčani udar. Dostupno na: http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/koronarna-bolest/angina-pektoris - pristupljeno januara 2023.
  2. Hrvatsko kardiološko društvo; Postupnik dijagnostike i liječenja akutnog infarkta miokarda. Dostupno na: https://www.kardio.hr/2016/06/06/postupnik-dijagnostike-i-lijecenja-akutnog-infarkta-miokarda/ - pristupljeno januara 2023.
  3. Collet J-F et al 2020 ESC Guidelines for the management of acute coronary syndromes in patients presenting without persistent ST-segment elevation, European Heart Journal, Volume 42, Issue 14, 7 April 2021, Pages 1289–1367, https://doi.org/10.1093/eurheartj/ehaa575
  4. American Heart Association – Heart Attack. Dostupno na: https://www.heart.org/en/health-topics/heart-attack/warning-signs-of-a-heart-attack  - pristupljeno januara 2023.
  5. Eurostat website. Dostupno na: https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/edn-20180929-1 - pristupljeno januara 2023.
  6. Hrvatska enciklopedija: Dostupno na: https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=27382 - pristupljeno januara 2023.
Povratak na vrh
li
SM2403291185