Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Kardiovaskularne bolesti
< Oporavak nako...
PAB >
li

Šta je moždani udar?

Moždani udar je iznenadni gubitak jedne ili više moždanih funkcija zbog poremećenog protoka krvi u mozgu. Prilikom moždanog udara dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama, što uzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija. Posledično dolazi do oštećenja mozga i gubitka funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Moždani udar je stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju jer može uzrokovati trajna oštećenja, komplikacije i smrt. 17 miliona ljudi širom sveta godišnje doživi moždani udar, a njih gotovo 6 miliona umre od posledica moždanog udara.

Oblici moždanog udara

14.5 miliona ljudi u svetu godišnje doživi moždani udar 

gghhh

Ishemijski čini preko 80% moždanih udara; a posledica su začepljenja arterija u mozgu.

Hemoragijski se javlja kada oslabljeni krvni sud pukne; bilo zbog aneurizme ili neregulisanog krvnog pritiska.

Kako nastaje moždani udar?

Moždani udar nastaje zbog nedovoljnog protoka krvi u mozgu uzrokovanog ili začepljenjem krvnog suda (ishemijski moždani udar) ili pucanjem krvnog suda i posledičnog krvarenja u mozgu (hemoragijski moždani udar). Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu koja dovode do moždanog udara je ateroskleroza.

Oko 80% moždanih udara su ishemijski, a posledica su začepljenja arterija u mozgu.

Kako nastaje moždani udar

 

Uzroci moždanog udara

Moždani udar je opasan i smrtonosan, ali se može sprečiti ukoliko pravovremeno delujete na neke od faktora rizika. Za nastanak moždanog udara mogu biti odgovorni:

  • starije životno doba
  • povišen krvni pritisak
  • visok holesterol, naročito LDL holesterol
  • pušenje
  • šećerna bolest
  • gojaznost
  • fizička neaktivnost
  • poremećaji srčanog ritma, naročito atrijalna fibrilacija
  • prethodni moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak.

Visok krvni pritisak, uz povišen LDL holesterol, najvažniji je promenljivi faktor rizika za razvoj moždanog udara. Osim ovih promenljivih faktora, postoje i oni koje dobijamo nasleđem i na koje ne možemo uticati. To su: starost, pol, rasa, i porodična istorija moždanih udara. Delovanjem na ove faktore pravovremeno sprečavamo moždani udar.

Prevencija moždanog udara

Najbolji način prevencije moždanog udara je zdrav način života uz umerenu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu. 

Simptomi moždanog udara

Upozoravajući znaci -  tranzitorni ishemijski atak (TIA)

Kod manjeg broja ljudi nastupanju moždanog udara prethode „upozoravajući znaci“ u vidu prolaznih simptoma koji odgovaraju simptomima moždanog udara. Oni su znatno kraćeg trajanja (uvek traju kraće od 24 sata) i u potpunosti se povuku nakon kraćeg vremena. Takav događaj naziva se tranzitorni ishemijski atak (TIA) i uvek je razlog za detaljnu neurološku obradu.

linija3

Što duže ne lečite moždani udar, veće su šanse za trajna oštećenja. Naučite da prepoznate simptome.

linija3

G.R.O.M. test pomaže vrlo brzom prepoznavanju tri najčešća simptoma moždanog udara. Akronim G.R.O.M. lako se pamti i pomaže da se prepoznaju znaci moždanog udara.    

ggg

Govor postaje nerazumljiv/nepravilno izgovaranje reči.

rrr

Ruke su slabe ili padaju, osoba ne može da podigne obe ruke istovremeno i ujednačeno.

ooo

Oduzetost ili asimetrični pokreti strane lica ili tela; jezik skreće u stranu.

mmm

Minuti su važni! Ne gubite vreme! Ukoliko primetite da je osoba razvila ove simptome odmah pozovite hitnu pomoć.

Prepoznajte simptome na vreme jer vreme je mozak! U slučaju da ste primetili neke od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu službu!

Zašto moždani udar pogađa samo jednu stranu tela?

Koji simptomi će prevladati zavisi od toga koje je područje mozga zahvaćeno. Uobičajeno je da je oštećena samo jedna strana mozga. Kako živci iz mozga prelaze sa jedne strane tela na drugu (ukrštaju se), simptomi se pojavljuju na suprotnoj strani tela od mesta oštećenja u mozgu (npr. ako se moždani udar dogodio u desnoj polovini mozga, simptomi se ispoljavaju na levoj polovini tela i obrnuto).

Postoji percepcija da je moždani udar bolest starije životne dobi. No, nažalost, moždani udar može se dogoditi u bilo kojem razdoblju života.

Važnost brze intervencije

Istraživanja pokazuju da bez kiseonika i glukoze, već 60 sekundi nakon prekida cirkulacije, počinje proces odumiranja moždanih ćelija. U zbrinjavanju bolesnika sa moždanim udarom svaka sekunda je važna. 

U ishemijskom moždanom udaru propadne oko 2 miliona neurona. Brzom reakcijom i primenom sistemske trombolize i/ili mehaničke trombektomije u cilju ponovnog uspostavljanja normalne moždane cirkulacije može se značajno smanjiti neurološki deficit, odnosno, invaliditet.

Moždani udar ili cerebrovaskularni insult je iznenadni gubitak jedne ili više moždanih funkcija zbog poremećenog protoka krvi u mozgu. Dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama, što uzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija. Posledično dolazi do oštećenja mozga i gubitka funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Važnost brze intervencije

Kako se leči moždani udar?

Moždani udar  se leči uzimajući u obzir sam uzrok. Upotrebljavaju se razni lekovi i neurohirurške metode. U slučaju ishemijskog moždanog udara propisuju se i određeni lekovi: protiv zgrušavanja krvi, oralni antikoagulansi i antiagregaciona terapija. Važno je pridržavati se saveta lekara u pogledu lečenja navedenih bolesti i uzimanja svih propisanih lekova. Adekvatnom kontrolom bolesti, kao i faktora rizika za nastanak moždanog udara može se u značajnoj meri smanjiti mogućnost nastanka moždanog udara.

Posledice moždanog udara

Trećina bolesnika umire odmah po moždanom udaru. Druga trećina postaju invalidi i zavise od drugih. Samo jedna trećina ima lakše posledice. Svaki moždani udar je za sebe, zavisi od mnogo faktora, počevši od toga koja je strana mozga pogođena, koliko su jaka oštećenja, ali i od opšteg stanja bolesnika.

Terapija za oporavak izgubljene funkcije je obavezna rehabilitacija, idealno u jedinicama za moždani udar. Uključuje različite medicinske profesije kao što su terapija govora i jezika, fizikalna terapija i radna terapija.

Moždani udar ne bira ni vreme ni mesto, ali ni žrtvu. Vodeći je uzrok invaliditeta u svetu, dok je kao uzrok smrti zauzeo visoko četvrto mesto.

12 Posljedice-moždanog-udara.jpg
li

Literatura:

  1. Donnan GA, Fisher M, Macleod M, Davis SM. Stroke, Lancet 2008;371(9624): 1612.–1623. doi:10.1016/S0140-6736(08)60694-7
  2. Wafa H.A. et al Burden of Stroke in Europe; Stroke 2020;51: 2418–2427. DOI: 10.1161/STROKEAHA.120.029606
  3. HZJZ - Moždani udar, Dostupno na: https://www.hzjz.hr/aktualnosti/mozdani-udar-kod-zena-simptomi-cimbenici-rizika-i-prevencija/, pristupljeno: januara 2023.
  4. MSD priručnik za pacijente – moždani udar. Dostupno na: http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/neurologija/mozdani-udar, pristupljeno: januara 2023.
  5. National Stroke Association, American Heart Association. Dostupno na: https://www.stroke.org/en/about-stroke/stroke-symptoms, pristupljeno: januara 2023.
  6. Hrvatsko društvo za prevenciju moždanog udara. Dostupno na: https://www.mozdaniudar.hr/o-mozdanom-udaru/o-mozdanom-udaru-74/74, pristupljeno: januara 2023.
  7. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2021. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/index.php?content=77 - pristupljeno januara 2023.
Povratak na vrh
li
SM2403291185