Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Kardiovaskularne bolesti
< Moždani udar
Kardiovaskularne bolesti >
li

Često neprepoznata bolest

Periferna arterijska bolest je deset puta češća na krvnim sudovima nogu u odnosu na ruke. Kod dve trećine slučajeva udružena je sa bolestima moždanih i srčanih arterija i sa koronarnom bolešću.

 

Kada posumnjati na perifernu arterijsku bolest?

U slučaju kada se javljaju bolovi u nogama tokom hodanja, a u uznapredovaloj bolesti i u mirovanju. Kad je potrebno da zastajkujete do prestanka boli, kad hodate kao da razgledate izloge, treba pomisliti na perifernu arterijsku bolest.

PAB

Koji su simptomi periferne arterijske bolesti, "bolesti gledanja izloga"?

Pojava bolova, grčeva i utrnulosti u jednom donjem ekstremitetu ili oba donja ekstremiteta za vreme hodanja, uz odsutnost tegoba u mirovanju (intermitentna klaudikacija) dugo se smatrala osnovnom manifestacijom periferne vaskularne bolesti. Međutim, sve je više ispitivanja koja potvrđuju da mnogi oboleli od periferne vaskularne bolesti nemaju nikakve tegobe, dok drugi imaju atipične simptome.

Kod 20 – 50% ljudi bolest je bez simptoma ili se simptomi često pripisuju drugim bolestima, najčešće sistemu za kretanje. Iako se dijagnoza bolesti perifernih arterija s velikom sigurnošću može postaviti klinički, često ostaje neprepoznata.

Lečenje i prevencija periferne arterijske bolesti

Prevencija se u najvećoj meri odnosi na promenu životnih navika. U prevenciji ateroskleroze krvnih sudova nogu najvažnija je svakodnevna fizička aktivnost, odnosno hodanje. Bitno je da se počne sa laganim kretanjem, zatim pojačavati intenzitet i brzinu hoda kada to postane moguće. Vežbe i redovno pešačenje pomažu u širenju malih krvnih sudova, produžavaju dužinu hoda i smanjuju učestalost grčeva. 

Odvikavanje od pušenja najvažniji je korak ka smanjenju rizika od nastanka periferne vaskularne bolesti. Zavisno od telesne težine, vrednosti LDL holesterola u krvi, krvnog pritiska, zatim ostalih faktora rizika, preporučuje se sprovođenje odgovarajućeg dijetetskog režima.

Potrebno je uzimati lekove za smanjenje krvnog pritiska i vrednosti holesterola, lečenje dijabetesa, terapiju za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka i smanjenja bolova u nogama. 

li

 

Obašnjenje skraćenica:

  • PAB, periferna arterijska bolest

Literatura:

  1. ESC Guidelines on the diagnosis and treatment of peripheral artery diseases: Document covering atherosclerotic disease of extracranial carotid and vertebral, mesenteric, renal, upper and lower extremity arteries: the Task Force on the Diagnosis and Treatment of Peripheral Artery Diseases of the European Society of Cardiology (ESC). Eur Heart J 2011;32:2851–906.
  2. Gerhardt.Herman MD et al 016 AHA/ACC Guideline on the Management of Patients With Lower Extremity Peripheral Artery Disease: Executive Summary: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines; Circulation 2017:135(12);e686-e725
  3. MSD pripučnik za pacijente – bolest perifernih arterija. Dostupno na: http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/bolesti-perifernih-arterija/bolest-perifernih-arterija, pristupljeno januara 2023.
Povratak na vrh
li
SM2403291185