Uzroci i rizici srčane slabosti

Šta uzrokuje srčanu slabost?

Srce je mišić koji pumpa krv kroz organizam. Kod srčane slabosti, ono gubi sposobnost da efikasno pumpa krv. Uzroci srčane slabosti su mnogobrojni.

Uzrok može biti bolest srčanog mišića koja se uopšteno naziva kardiomiopatija. Srce može oslabiti zbog smanjenja njegove istisne snage (nemogućnost pumpanja krvi), najčešće kao posledica upale (miokarditisa), ateroskleroze koronarnih krvnih sudova ili ishemije.

Srčani udar i visok krvni pritisak glavni su uzroci i faktori rizika, ali i ostale bolesti koje oštećuju ili slabe srčani mišić i srčane zaliske mogu uzrokovati srčanu slabost. Mnogi ljudi koji imaju srčanu slabost žive sa drugim hroničnim stanjima, kao što su bolesti pluća ili šećerna bolest.

Procenjuje se da od hronične srčane slabosti u Srbiji boluje oko 70 000 pacijenata.

Srčana slabost kao posledica drugih stanja

Srčana slabost se može razviti kao posledica drugih stanja koja su oštetila, oslabila ili smanjila elastičnost Vašeg srčanog mišića, kao što su:

• Bolest koronarnih arterija (krvnih sudova koji hrane srce) -  najčešća je bolest srca i najčešći uzrok srčane slabosti. Bolest je posledica nakupljanja masnih naslaga u arterijama, koje smanjuju protok krvi i mogu dovesti do srčanog udara ili infarkta miokarda;
• Visok krvni pritisak - ako je Vaš krvni pritisak visok, srce mora da radi više nego što bi trebalo da bi održalo protok krvi kroz telo. Vremenom, ovaj dodatni napor može učiniti Vaš srčani mišić neelastičnim ili preslabim da bi efikasno pumpao krv;
• Kardiomiopatije (bolesti srčanog mišića) - postoje različite bolesti srčanog mišića koje se mogu naslediti ili mogu biti prouzrokovane drugim faktorima poput virusnih infekcija, alkohola ili nekih lekova;
• Bolesti srčanih zalistaka - čak i ako se jedan od četiri srčana zaliska otvara ili zatvara nepravilno, to može biti uzrok srčane slabosti. Ako krv - kroz preveliki otvor ventila - teče u pogrešnom smeru ili ako se ventil ne otvori dovoljno, tako da kroz njega proteče samo malo krvi, srce to mora da pokuša da nadoknadi povećanjem performansi. Međutim, takvo preopterećenje može na kraju dovesti do srčane slabosti;
• Poremećaji srčanog ritma - kod srčanih aritmija srce kuca nepravilno. To možete osetiti kao ubrzan rad srca, lupanje srca ili kao neželjene pauze u otkucaju srca. Patološki poremećaji ritma narušavaju funkciju pumpanja srčanog mišića i mogu dovesti do srčane slabosti.
• Upala srčanog mišića (miokarditis) - takođe može biti jedan od uzroka srčane slabosti kao i sve bolesti koje slabe srčani mišić. Zavisno od toga koliko utiču na srce, povećava se i rizik od trajnog slabljenja srca;
• I neke druge hronične bolesti kao što su dijabetes, bolesti štitne žlezde ili HIV.

Faktori rizika za nastanak srčane slabosti

Bolesti srca i krvnih sudova su uzrokovan  faktorima na koje u velikoj meri možemo da utičemo –  da ih izmenino, kontrolišemo i/ili lečimo. Njih nazivamo promenljivim faktorima rizika. Nažalost, postoje i oni na koje ne možemo da utičemo, zato ih zovemo nepromenljivi. To su starost, pol i nasleđe.

Dovoljan je jedan faktor rizika da dovede do srčane slabosti, a što ih je više, veća je verovatnoća da će do nje doći. To mogu biti:

• Starost: rizik od srčane slabosti raste sa godinama. Srčana slabost najčešći je razlog hospitalizacije kod ljudi starijih od 65 godina.
• Pol: muškarci imaju veći rizik od razvoja srčane slabosti, iako je veća verovatnoća da će žene razviti dijastolnu srčanu slabost (nemogućnost normalnog opuštanja srčanog mišića).
• Nasleđe: osobe sa porodičnom anamnezom kardiomiopatija (bolesti koje oštećuju srčani mišić) imaju povećan rizik od razvoja srčane slabosti.
• Šećerna bolest: osobe sa dijabetesom imaju visok rizik od razvoja srčane slabosti, posebno ako imaju i bolest koronarnih arterija (arterije koje hrane srčani mišić) i visoki krvni pritisak.
• Gojaznost: postoje snažni dokazi da je gojaznost sama po sebi glavni faktor rizika za srčanu slabost, posebno kod žena. Ako je gojaznost povezana i sa povišenim krvnim pritiskom i šećernom bolešću, rizik od razvoja srčane slabosti je još veći.
• Povišen krvni pritisak (hipertenzija): povišen krvni pritisak ili arterijska hipertenzija još se naziva i „tihi ubica” jer često nema nikakvih simptoma, pacijenti ne osećaju nikakve promene sve dok prvi put ne izmere pritisak. Arterijsku hipertenziju moguće je prevenirati i kontrolisati promenom nezdravih životnih navika, uravnoteženom ishranom sa manjim unosom soli, prestankom pušenja, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem normalne telesne težine i izbegavanjem stresa u svakodnevnom životu.
• Dislipidemija: prevencija i lečenje kardiovaskularnih bolesti uključuje lečenje dislipidemije prema važećim smernicama koje zahtevaju promenu načina života i primenu lekova za snižavanje holesterola u krvi - hipolipemika.
• Fizička neaktivnost: pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost i niži socio-ekonomski status često su zanemareni faktori rizika. Redovna fizička aktivnost može Vam pomoći da smršate i povećate HDL - holesterol (dobar holesterol), što može dalje pomoći u kontroli krvnog pritiska, dijabetesa i opšteg zdravlja srca.
• Pušenje: pušenje doprinosi sužavanju krvnih sudova i porastu krvnog pritiska. Ugljen monoksid iz dima cigarete smanjuje snadbevanje tela kiseonikom.
• Koronarna bolest srca i preležani infarkt miokarda (srčani udar): glavni su uzroci oštećenja funkcije leve komore. Promene koje se javljaju na ćelijskom, neurohumoralnom i električnom nivou srčanog mišića su glavni uzrok nastanka hronične srčane slabosti.

Kako možemo da smanjimo rizik od razvoja srčane slabosti?

Iako neke faktore rizika ne možemo da promenimo, postoje faktori na koje možemo da utičemo. Načini na koje možete da smanjite rizik od razvoja srčane slabosti su:

• Način života,
• Regulisanje telesne težine,
• Fizička aktivnost,
• Prestanak pušenja,
• Zdrava ishrana,
• Regulacija krvnog pritiska,
• Regulacija šećera u krvi,
• Regulacija holesterola u krvi,
• Redovno korišćenje preporučenih lekova.

Međutim, ponekad se srčana slabost ne može sprečiti, a simptomi se mogu razviti zbog drugog stanja, genetske predispozicije ili nepoznatog uzroka. Razgovarajte sa svojim lekarom kako biste shvatili zašto ste razvili srčanu slabost i kako možete kontrolisati svoje simptome i živeti kvalitetan život.