Važno je pravovremeno postaviti dijagnozu!
Bolesnici kojima je pravovremeno postavljena dijagnoza i koji se pridržavaju preporučene terapije i zdravog načina života, mogu živeti duže, imati bolji kvalitet života i biti fizički aktivniji.
Ljudi se generalno više plaše dijagnoze moždanog udara (41%), uznapredovanog karcinoma (43%) ili infarkta miokarda (12%) od dijagnoze srčane slabosti (4%), iako je pokazano da više ljudi umire od srčane slabosti nego od navedenih oboljenja.
Zašto je to tako? Saznajte više.
Razgovor sa lekarom (anamneza)
Ovo je prvi ali i najvažniji korak u postavljanju dijagnoze i naziva se anamneza. Lekar će Vam postaviti niz pitanja kako bi saznao koje tegobe Vas muče, kada su one počele i koliko dugo već traju. Važno je da date što tačnije podatke - u kojim situacijama se tegobe javljaju ili da li postoji istorija bolesti u porodici?
Klinički pregled
Nakon razgovora sa Vama lekar će obaviti detaljan klinički pregled. Najčešći simptomi srčane slabosti uključuju: otežano disanje i/ili nedostatak vazduha, umor (slabo podnošenje napora), kašalj i oticanje potkolenica. Moguć je takođe i nagli porast telesne težine, usled nakupljanja slobodne tečnosti. Lekar može, slušajući srce stetoskopom, da utvrdi nepravilan srčani ritam ili poremećaj u radu srčanih zalistaka kao moguće uzroke srčane slabosti. Boja kože i temperatura takođe su važni za dijagnostiku srca jer pokazuju koliko je telo prokrvljeno. Fizikalnim pregledom možemo isključiti druge bolesti koje uzrokuju slične simptome kao srčana slabost.
Analize iz krvi
Ovo su rutinski testovi kako bi se proverilo koliko efikasno rade Vaši bubrezi i jetra. Takođe, ako imate anemiju (manje crvenih krvnih zrnaca nego što je normalno ili manje hemoglobina nego što je normalno u svakom crvenom krvnom zrncu) ili probleme sa štitnom žlezdom (žlezda na vratu), biće urađene analize krvi kako bi se utvrdilo da li je na ove abnormalnosti uticala srčana slabost ili je obrnuto, da su pak ova oboljenja izazvala ili pogoršala srčanu slabost.
Verovatno će se obaviti posebna krvna analiza kojom se mere takozvani natriuretski peptidi (vrsta hormona koje proizvodi srce), čije povišene vrednosti pokazuju da li postoji opasnost od srčane slabosti. To je najvažnija krvna analiza u postavljanju dijagnoze srčane slabosti.
Elektrokardiogram (EKG)
Ovo je test kojom lekar prati rad Vašeg srca i koji daje mnogo informacija. Pokazuje da li srce kuca prebrzo ili presporo, da li imate neku vrstu aritmije, da li ste u prošlosti imali, ili u sadašnjosti imate problema sa srcem, ili krvnim sudovima srca.
Možda će biti potrebno obaviti druga, složenija ispitivanja koja mogu pomoći lekarima da razumeju šta se dešava sa Vašim srcem.
Ultrazvučni pregled (ehokardiografija)
Ultrazvuk srca pomaže u proceni dimenzija srca, funkciji srčanih zalistaka, sistolne funkcije srca tj. najčešće ejekcione frakcije (EF), poremećaja kontrakcije srčanog zida, hipertrofije leve komore, dijastolne funkcije srca, proceni funkcije desne komore i perikardnog izliva.
Takođe se može otkriti postojanje ugrušaka ili tumora unutar srčanih šupljina, kalcifikacije srčanih zalistaka kao i poremećaji mitralnog prstena i zida aorte.
Rendgen grudnog koša
Ovo ispitivanje nije toliko specifično, ali može ukazati da li postoji uvećanje srca (kardiomegalija), izliv (nakupljanje tečnosti u grudnom košu) ili zadržavanje krvi u plućima (plućna kongestija). Radi se o jednostavnom i bezbolnom ispitivanju koje traje svega nekoliko minuta.
Rendgenski snimak može ukazati i na druge bolesti kojima možemo isključiti dijagnozu srčane slabosti, kao što su upalne bolesti pluća ili različiti tumori.
Nabrojana su osnovna dijagnostička ispitivanja na osnovu kojih je moguće postaviti dijagnozu srčane slabosti. Ponekad će biti potrebno uraditi dodatna, nešto specifičnija ispitivanja, kao što su testovi plućne funkcije, stres testovi, MSCT koronarna angiografija ili pregled krvnih sudova srca putem katetera tzv. koronarografija.
SM2403291185