Povišen krvni pritisak

Kada govorimo o krvnom pritisku, obično se misli na arterijski krvni pritisak - pritisak u krvnim sudovima koji vode krv iz srca prema svim organima. Da bi krv mogla cirkulisati u krvnim sudovima mora biti pod određenim pritiskom.

Šta je hipertenzija?

O hipertenziji ili povišenom krvnom pritisku govorimo kada je sistolni krvni pritisak ≥ 140 mmHg, odnosno dijastolni krvni pritisak ≥ 90 mmHg. Gotovo 30-45% odrasle populacije boluje od hipertenzije.

Krvni pritisak

Svakog minuta srce pumpa pet do sedam litara krvi kroz telo - otprilike onoliko koliko ljudi poseduju. Kroz glavnu arteriju, koja vodi krv iz srca (aortu), dnevno teče oko 10.000 litara krvi kako bi se svaki deo našeg tela snabdeo krvlju bogatu kiseonikom.

Šta predstavlja sistolni, a što dijastolni krvni pritisak?

Krvni pritisak određuje:

količina krvi koju srce pumpa - sistolni pritisak, viša vrednost izmerena aparatom za merenje,
količina otpora protoku krvi u arterijama - dijastolni pritisak, niža izmerena vrednost.

Što su arterije (krvni sudovi koji vode krv iz srca) uže, a količina krvi koju srce izbaci veća, to je viši i krvni pritisak kako bi dovoljna količina krvi stigla do svih potrebnih tkiva i organa.

Koja je preporučena vrednost krvnog pritiska?

Prilagođeno prema 2018 ESC/ESH Guidelines (table 3)
KATEGORIJA	SISTOLNI (mmHg)	DIJASTOLNI (mmHg)
Optimalan	<120	<80
Normalan	120-129	80-84
Visoko normalan	130-139	85-89
HIPERTENZIJA
I stepen (blaga)	140-159	90-99
II stepen (umerena)	160-179	100-109
III stepen (teška)	≥180	≥110
Izolovana sistolna hipertenzija	≥140	<90

Samo oko 1 od 4 odrasle osobe (24%) sa hipertenzijom ima regulisan krvni pritisak.

Simptomi povišenog krvnog pritiska

Zašto povišen krvni pritisak nazivaju „tihim ubicom“? Uglavnom nema simptoma ili su oni nespecifični; zbog čega se visoki krvni pritisak često otkriva relativno kasno.

Ako se ne otkrije na vreme i ne leči, visok pritisak izaziva dugotrajne posledice na različita tkiva i organe. Može biti odgovoran za nastanak moždanog udara, infarkta miokarda, iznenadnu smrt, srčanu slabost, bolest perifernih arterija (PAB), a i dovesti do završnog stadijuma bubrežne bolesti.

Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska?

Ponekad se povišeni krvni pritisak može manifestovati nemirom, glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, zujanjem u ušima, zatim crvenilom lica, ali često može biti i bez ikakvih simptoma.

Dijagnoza povišenog krvnog pritiska

Dijagnozu svakako mora postaviti Vaš lekar. Ako ste jednim merenjem izmerili visok krvni pritisak, to ne znači automatski da bolujete od hipertenzije. Zbog toga lekar mora pratiti Vaš pritisak kroz određeni vremenski period, kako bi ustanovio da li je zaista povišen. Može Vam savetovati da pritisak merite kod kuće, bez dodatne nervoze koju može stvoriti poseta lekaru i da vodite dnevnik pritiska.

Lekar Vam takođe može preporučiti nošenje holtera pritiska, uređaja koji kroz 24 sata beleži Vaš krvni pritisak uz koji vodite dnevnik Vaših aktivnosti toga dana. Jedini način da saznate imate li povišen krvni pritisak je da ga izmerite.

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak?

Uvek se preporučuje merenje krvnog pritiska meračem koji ima manžetu nadlaktice. Merač ručnog zgloba često pokazuje veća merenja, ali može biti i niži. Važno je izmeriti krvni pritisak u položaju zatezanja manžete aparata za merenje na ruci u visini srca, uvek u sedećem položaju. Ruka mora biti opuštena, bez naprezanja mišića i stiskanja šake. Poželjno je sesti 15-20 minuta pre samog merenja kako biste bili što smireniji i opušteniji.

Kada ste poslednji put kontrolisali Vaš krvni pritisak? Redovnim merenjem krvnog pritiska bolest se može otkriti i uspešno držati pod kontrolom, što bi moglo imati i pozitivan uticaj na sprečavanje kardiovaskularnih bolesti.

Koliko često treba kontrolisati krvni pritisak?

Ukoliko u svojoj porodici imate nekog s hipertenzijom ili bolestima srca i krvnih sudova, Vaš lekar će verovatno preporučiti da češće kontrolišete krvni pritisak. Nažalost, ponekad nećemo ni znati da je krvni pritisak povišen sve dok se ne razviju komplikacije. Ako vam je postavljena dijagnoza hipertenzije, krvni pritisak treba ipak češće kontrolisati. Pratite savete lekara i vodite dnevnik praćenja pritiska prema njegovim uputstvima.

Dnevnik simptoma i tablica lekova

U dnevnik simptoma možete takođe upisivati i izmerene vrednosti krvnog pritiska pored ostalih simptoma i znakova koje zabeležite. Dnevnik svakako ponesite sa sobom na pregled i pokažite Vašem lekaru.

Preuzmite dnevnik

Lečenje povišenog krvnog pritiska

Lekovi za snižavanje krvnog pritiska

Osnova lečenja povišenog krvnog pritiska je smanjenje telesne težine, prilagođavanje ishrane i smanjen unos soli; uopšteno, zdrave životne navike. Ipak, u većini slučajeva to nije dovoljno i treba započeti medikamentoznu terapiju.

Postoji nekoliko grupa antihipertenziva (lekovi za sniženje krvnog pritiska):

ACE (angiotenzin konvertujući enzim) inhibitori: šire krvne sudove, pospešuju cirkulaciju i smanjuju opterećenje srca. Sprečavaju oštećenja krvnih sudova u bubrezima.
Blokatori angiotenzinskih receptora (ARB): blokiraju određene hemijske spojeve koji su zaslužni za sužavanje krvnih sudova; što dovodi do vazodilatacije (širenje krvnih sudova).
Diuretici: odmah spuštaju krvni pritisak jer oslobađaju višak vode i soli iz organizma delujući na bubreg.
Beta blokatori: smanjuju opterećenje srca kao i uticaj adrenalina i noradrenalina na srce i krvnosudovni sistem.
Blokatori kalcijumskih kanala: smanjuju količinu kalcijuma u ćelijama srca i olakšavaju kontrakcije srca dok pumpa krv; na periferiji šire krvne sudove.

Pravilnim lečenjem i prilagođenim načinom života možete kontrolisati svoj krvni pritisak kako biste živeli dug i zdrav život.

Prevencija i kontrola povišenog pritiska

Bolje sprečiti nego lečiti! Zdrav način života najbolji je način kako krvni pritisak držati pod kontrolom. Neretko se povišeni krvni pritisak razvija kao posledica neregulisane ishrane, neurednog načina života i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Šta sve možemo učiniti kako bi krvni pritisak bio u preporučenim vrednostima:

Smanjite unos soli – smanjenje soli za 1g/dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za oko 25%.
Smanjite unos industrijski obrađenih namirnica koje sadrže značajan udeo soli.
Smanjite udeo masnoća u ishrani, a zasićene masne kiseline zamenite mononezasićenima (maslinovo ulje).
Koristite raznovrsne namirnice sa što više složenih ugljenih hidrata i vlakana (žitarice, integralni pirinač, crni hleb, voće i povrće, plava riba...).
Zamenite gazirana i druga pića vodom i osigurajte dovoljan dnevni unos vode (idealno 1,5-2 l).
Smanjite unos alkohola i kofeina.
Izbegavajte stres.
Vodite računa o telesnoj težini.

Posledice neregulisanog krvnog pritiska

Hipertenzija i ostale bolesti

Povišeni krvni pritisak uz pušenje i povišene masnoće najvažniji je faktor rizika za nastanak koronarnih bolesti, infarkta srca i naročito moždanog udara, zato je dobra regulacija krvnog pritiska veoma važna za prevenciju kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.

Literatura:

Williams B, Mancia G, Spiering W. i sur. 2018 ESC/ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. European Heart Journal 2018; 39, 3021–3104: doi:10.1093/eurheartj/ehy339
Volumen of Human Heart. Dostupno na: https://hypertextbook.com/facts/2001/VitaliyShchupak.shtml#:~:text=The%20blood%20travels%20around%20the%20body%20and%20back,minute%20and% - pristupljeno januara 2023.
Brošura za bolesnike na tranfuziji: Dostupno na: https://www.leben-mit-transfusionen.de/sites/leben_mit_transfusionen_de/files/2019-10/broschuere_lmt_en.pdf - pristupljeno januara 2023.
High Blood Preasure/AHA. Dostupno na: https://www.heart.org/en/health-topics/high-blood-pressure - pristupljeno januara 2023.
MSD priručnik dijagnostike i terapije: Dostupno na: http://msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/arterijska-hipertenzija - pristupljeno januara 2023.
WHO - Hypertension. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/hypertension#tab=tab_1 – pristupljeno januara 2023.
Snižavanje krvnog pritiska smanjuje vaskularni rizik bez obzira na osnovni krvni pritisak i istoriju bolesti: Dostupno na: https://www.tctmd.com/news/bp-lowering-reduces-vascular-risk-regardless-baseline-bp-and-disease-history#:~:text=Overall%2C%20the%2010%2DmmHg%20reduction,reduction%20in%20all%2Dcause%20mortality. – pristupljeno januara 2023.
Ettehad D, Emdin A.c, Kiran A. Blood pressure lowering for prevention of cardiovascular disease and death: a systematic review and meta-analysis; Lancet 2016; 387(10022):957-967

Povratak na vrh

Povišen krvni pritisak - tihi ubica