Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Srčana slabost
< Povišen krvni pritisak...
Kako prilagoditi ishran... >
li

Šta je kardiomiopatija?

Kardiomiopatija je opšti naziv za bolest srčanog mišića. Nastaje jer zidovi srčanih komora postanu ili pre-rastegnuti ili zadebljali što dovodi do nemogućnoti srca da pumpa krv kroz telo.

Promene u srcu su različite kod svake vrste kardiomiopatije i mogu se drugačije manifestovati. Utiču na strukturu srca i smanjuju njegovu sposobnost pumpanja krvi.

Postoji nekoliko oblika kardiomiopatija u zavisnosti od uzroka koji je do nje doveo, od koronarne bolesti srca do određenih lekova. Sve to može dovesti do nepravilnog rada srca, srčane slabosti, problema sa srčanim zaliscima ili drugih komplikacija.

Oblici kardiomiopatija

Četiri glavna oblika kardiomiopatije:

Povećana komora

1. Dilatativna kardiomiopatija: relativno je česta; može se naslediti, iako je puno češće posledica koronarne bolesti srca. Srčani mišić je preslab da bi efikasno pumpao krv. Posledično se mišićna vlakna sve više istežu i postaju tanja.

2. Hipertrofična kardiomiopatija: pojavljuje se kada su zidovi srčanih komora zadebljali i rigidni što dovodi do toga da se srce ne puni dovoljnom količinom krvi. Najčešće je uzrokovana dugogodišnjim povišenim krvnim pritiskom ili starenjem. Dijabetes ili bolesti štitne žlezde takođe mogu uzrokovati hipertrofičnu kardiomiopatiju.

Hipertrofična kardiomiopatija
Restriktivna kardiomiopatija

3. Restriktivna kardiomiopatija: najčešći oblik kardiomiopatije. Pojavljuje se kada zidovi komora postanu kruti i ne mogu da se opuste dovoljno da se napune krvlju.

4. Aritmogena displazija desne komore (ARVD): najređa je među svim ovim oblicima. Vodeći je uzrok iznenadne smrti mladih sportista. Kod ove vrste genetski uzrokovane kardiomiopatije, mišić desne komore zamenjen je vezivnim i masnim tkivom. To uzrokuje abnormalni srčani ritam.

Aritmogena displazija desne komore

Simptomi kardiomiopatije

Kako ih možemo prepoznati?

Simptomi svih vrsta kardiomiopatija donekle su slični. U svim slučajevima, srce ne može adekvatno pumpati krv u tkiva i organe tela. To za rezultat može imati simptome kao što su:

  • opšta slabost i umor, kašalj, nedostatak vazduha (dispnea), naročito tokom napora ili vežbanja
  • osećaj bola ili pritiska u grudima
  • lupanje srca ili nenormalni srčani ritam
  • vrtoglavica ili napadi nesvestice (sinkope).

Potencijalni uzroci dilatacione kardiomiopatije

Kardiomiopatija je opasna bolest jer se često ne prepozna na vreme pa se ni lečenje ne započne na vreme. Postoje primarne kardiomiopatije kod kojih uzrok nije poznat i sekundarne kojima se zna uzrok. Potencijalni uzroci su:

  • Koronarna arterijska bolest
  • Nutritivni nedostaci
  • Hipertenzija
  • Trudnoća
  • Infekcije
  • Autoimune bolesti
  • Bolesti srčanih zalistaka
  • Konzumiranje droge i alkohola.

Postavljanje dijagnoze kardiomiopatija

Ko je u povećanom riziku?

Kardiomiopatija se može javiti kod ljudi svih životnih doba. U prvom redu, to su osobe sa postojanjem kardiomiopatije, nagle srčane smrti ili srčane smrti u porodici. Pod nešto većim rizikom su osobe s ishemijskom bolešću srca, amiloidozom, hemohromatozom, alkoholičari i osobe s dugotrajno povišenim krvnim pritiskom. Može se razviti kao posledica metaboličkih poremećaja kao što su gojaznost, dijabetes ili bolesti štitne žlezde. Zračenje i hemoterapije takođe mogu biti uzrok nastanka kardiomiopatija.

Dijagnostičke pretrage

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (razgovora s bolesnikom) i kliničkog pregleda. To je posebno važno ako su se slična stanja javljala u porodici. Uz analize krvi, preporučuje se da se uradi ultrazvuk srca i kateterizacija srca kako bi se potvrdila dijagnoza i zaključilo o kojoj se vrsti kardiomiopatije radi. Informacije o proceni težine bolesti daju nam test opterećenja (ergometrija) ili 24-holter EKG.

 

Postavljanje dijagnoze kardiomiopatija

Kako se miokardiopatija leči?

Lečenje se razlikuje zavisno od toga koliko je Vaše srce oštećeno zbog kardiomiopatije i nastalih simptoma. Nekim ljudi možda neće trebati lečenje dok se ne pojave simptomi. Onima koji osećaju zamor ili imaju bolove u grudima možda će biti potrebno prilagoditi način života ili uvesti u terapiju određene lekove.

Jednom razvijenu kardiomiopatiju nije moguće izlečiti, ali uspešnom kontrolom i lečenjem simptoma mogu se izbeći dalje komplikacije.

Promena životnih navika svakako je prvi korak - uz prilagođavanje ishrane i fizičke aktivnosti. Vežbanje je izuzetno važno za održavanje zdrave telesne težine i poboljšanja rada srca. Proverite s Vašim lekarom koje vežbe su optimalne za Vas. Izbegavajte stres!

Potrebno je lečiti hipertenziju ili druge uzroke koji su do kardiomiopatije doveli, naročito snižavati povišen holesterol. Moguće je da će biti potrebni lekovi za održavanje normalnog ritma srca ili oni koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i smanjuju upalu. Lekar će odrediti koji su Vam lekovi potrebni nakon detaljnog kliničkog pregleda i potrebnih dijagnostičkih procedura.

Ako su Vam ustanovljeni poremećaji ritma, moguća je ugradnja uređaja koji reguliše ritam srca, poput "pacemakera" ili defibrilatora. Ako sve ove metode ne dovedu do rešenja, poslednji korak je transplantacija srca.

Cilj lečenja je pomoć Vašem srcu da bude što efikasnije i sprečavanje daljih oštećenja i gubitka funkcije.

li

 

Literatura:

  1. British Heart Foumdation-Cardiomiopathy. Dostupno na: https://www.bhf.org.uk/informationsupport/conditions/cardiomyopathy - pristupljeno januara 2023.
  2. American Heart Assotiation- Cardiomyopathy. Dostupno na: https://www.heart.org/en/health-topics/cardiomyopathy/what-is-cardiomyopathy-in-adults - pristupljeno januara 2023.
  3. MSD priručnik dijagnostike i terapije. Dostupno na: http://msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/zatajivanje-srca-i-kardiomiopatije - pristupljeno januara 2023.
  4. WHO – Cardiovascular diseasess. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/cardiovascular-diseases#tab=tab_1 – pristupljeno januara 2023.
  5. HZJZ – kardiovaskularne bolesti. Dostupno na: https://www.hzjz.hr/aktualnosti/kardiovaskularne-bolesti/ - pristupljeno januara 2023.
Povratak na vrh
li
SM2403291185