Kako prilagoditi ishranu?
Srčana slabost je u porastu, delom zbog boljeg preživljavanja nakon srčanog udara i veće učestalosti starije populacije, a delom zbog nezdravog načina života.
Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.
Srčana slabost je u porastu, delom zbog boljeg preživljavanja nakon srčanog udara i veće učestalosti starije populacije, a delom zbog nezdravog načina života.
80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti možemo da preveniramo kontrolom četiri glavna faktora rizika:
Tako je i u srčanoj slabosti. Verovatno su Vam mnogo puta spomenuli važnost uravnotežene, zdrave ishrane. Ponekad je to lakše reći nego uraditi! Zapamtite ako je Vama ili članu Vaše porodice postavljena dijagnoza srčane slabosti, važno je da razgovarate sa lekarom pre bilo kakve promene u ishrani.
Nutricionistički saveti za život sa srčanom slabošću: U nastavku pročitajte neke ključne savete o tri najčešća područja interesovanja o ishrani i srčanoj slabosti.
Ako bolujete od srčane slabosti, Vaša ishrana bi trebalo da bude zdrava i uravnotežena.
Organizmu je so potrebna za funkcionisanje, ali u malim količinama. Prevelika količina soli uzrokuje da se u telu zadržava previše vode, a pogoršanje srčane slabosti je direktno povezano sa nakupljanjem tečnosti. Kada se Vaše telo napuni sa više tečnosti, Vašem je srcu teže da pravilno pumpa.
Izbegavajte konzervisanu, smrznutu i prerađenu hranu, mnogo soli, kao i suhomesnate proizvode.
Održavajte zdravu ishranu sa niskim sadržajem soli: S obzirom da kuhinjska so veže vodu u telu, srce je dodatno opterećeno unosom velikih količina soli u organizam.
Pokušajte da uzimate manje od 2 grama soli na dan* (1 kašičica ima oko 2,3 grama soli). Umesto soli pri pripremi jela koristite začine.
*preporuka Svetske zdravstvene organizacije
Povećani rizik od kardiovaskularnih događaja povezanih sa većim unosom natrijuma primećuje se kada unos natrijuma prelazi 5 g/dan.
Kada bolujete od srčane slabosti, Vaše srce često zadržava više tečnosti nego što je potrebno. To stanje naziva se "zadržavanje tečnosti".
Kako biste se tome suprotstavili, lekar Vam može preporučiti ograničen unos tečnosti. Unos ne bi smeo da bude više od 2 litra dnevno - što uključuje sva pića - supe, voće, sladolede i tako dalje.
Neka Vam uđe u naviku da se redovno merite kako biste na vreme uočili zadržavanje tečnosti u svom telu. Dobijanje na težini usled zadržavanja tečnosti može započeti i 2 nedelje pre drugih simptoma. To je znak da se javite Vašem lekaru.
Ako Vam je lekar propisao diuretike (tablete za mokrenje), možda ćete pojačano osećati žeđ. U takvim situacijama pijte manje količine tečnosti tokom dana, žvačite žvakaću gumu, mentol bombone bez šećera ili komade smrznutog voća.
Obratite pažnju na svoju težinu: Gojaznost opterećuje srce
Ako imate prekomernu težinu, normalizacija telesne težine najbolja je stvar koju možete učiniti da biste smanjili opterećenje na kardiovaskularni sistem i poboljšali kvaliteta života.
Dijeta sa niskim udelom masti preporučuje se osobama sa srčanom slabošću. Razlog leži u često povišenim vrednostima lipida i holesterola u krvi koji su prisutni kod pacijenata sa srčanom slabošću.
Sa druge strane, nedovoljna težina dovodi do smanjenja mišićne mase, između ostalog i srca. Ako osoba sa manjom telesnom težinom već pati od srčane slabosti, dijeta se mora posebno pažljivo planirati kako bi se osiguralo da telo bude snadbeveno potrebnim hranljivim materijama.
Smatra se da je mediteranski način ishrane najzdraviji način ishrane, i to zbog kombinacije maslinovog ulja i zelene salate kao i lisnatog povrća. Mediteranska ishrana uključuje namirnice bogate biljnim vlaknima, više ribe, manje crvenog mesa i umeren unos jaja, mlečnih proizvoda i peradi. Glavni izvor masnoća je maslinovo ulje.
Bogatom i raznovrsnom mediteranskom dijetom zadovoljene su sve potrebe organizma za energijom i nutrijentima. Mesom i ribom je osigurana potrebna količina vitamina B12 i gvožđa, a voćem i povrćem sva potrebna količina antioksidansa, vitamina i minerala.
Uočeno je da ljudi koji slede tradicionalnu mediteransku ishranu višestruko manje oboljevaju od hroničnih bolesti, posebno bolesti srca i krvnih sudova, što je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija.