Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Kardiovaskularne bolesti
< Srčani udar
Moždani udar >
li

Oporavak nakon kardiovaskularnog događaja 

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su i dalje uzrok broj jedan obolevanja i umiranja u savremenom svetu i pored značajnih napredaka tokom poslednjih decenija, kako u prevenciji, tako i u načinu lečenja. Zahvaljujući novim metodama lečenja, značajno je smanjena smrtnost, pri čemu veliku ulogu, posebno u poboljšanju kvaliteta, ali i dužini života, daju mere programa tzv. sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije (SKR). 

Svaki kardiovaskularni događaj – infarkt srca (srčani udar), operacija na srcu, implantacija stentova, popuštanje srca i sl., u manjoj ili većoj meri predstavlja „atak“ i dovodi do gubitka funkcionalne sposobnosti, koju je pacijent posedovao pre navedenog događaja. Ovi pacijenti obično imaju jedan ili više faktora rizika za nastanak  bolesti srca i krvnih sudova, koji su doprineli nastanku kardiovaskularnog događaja – povišen krvni pritisak, neregulisane vrednosti „masnoća“ u krvi (LDL holesterol), šećernu bolest, pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost, stres i sl.  

Pored primene relativno skupih revaskularizacionih procedura – premošćavanja suženih krvnih sudova na hirurški način, tzv. „bypass“-ima ili rešavanja suženja na krvnim sudovima srca (ali i u ostalim vaskularnim područjima) „mrežicama“ (stentovima) i primene novijih generacija lekova, savremena kardiologija se trudi da uključi i čitav niz metoda i postupaka koje imaju za cilj smanjenje ili eliminaciju navedenih „tradicionalnih“ faktora rizika srčanih bolesti, ali i povećanje ili u najboljem slučaju vraćanje funkcionalne sposobnosti, koju je pacijent imao pre indeksnog događaja. 

Nakon višedecenijske provere opravdanosti, danas se program SKR nalazi u preporukama Evropskog i Američkog udruženja kardiologa za lečenje bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima, koji su sa najvišim klasama i nivoima dokaza preporučili vežbe fizičkim opterećenjem (VFO) i učešće u programima SKR kod pacijenata sa KVB, naročito kod bolesnika nakon infarkta srca i srčanog popuštanja, sa značajno oslabljenom srčanom funkcijom. 

U poslednjih tridesetak godina medicina beleži čitav niz naučnih dokaza o uspešnosti sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije kod pacijenata sa KVB, ali se i pored tih saznanja, ona koristi mnogo manje nego što bi trebalo, ne samo u našoj sredini i okruženju, nego i u mnogo razvijenijim zemljama i ekonomijama. Svega 30% pacijenata koji zaslužuju kardijalnu rehabilitaciju je i dobiju! Osim toga fizičko vežbanje smanjuje depresiju i anksioznost, kao i rizik od pojave osteoporoze i malignih bolesti. Osobe koje fizički vežbaju, žive u proseku 3 godine duže od onih koje ne vežbaju. 

Ključnu komponentu programa sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije predstavljaju vežbe fizičkim opterećenjem (VFO). Osim toga, SKR obuhvata i savetodavni (edukativni) program u smislu redukcije i kontrole faktora rizika – prestanak pušenja, zdrava ishrana, promene navika i stila života i usvajanje zdravih navika, vraćanje seksualnoj aktivnosti i sl. 

 

Suštinski značaj sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije (SKR) ogleda se u: 

  • Povećanju funkcionalnog kapaciteta pacijenata; 

  • Redukciji simptoma bolesti; 

  • Detekciji simptoma i znakova bolesti pre pojave komplikacija; 

  • Poboljšanju kvaliteta života; 

  • Produženju života i smanjenju smrtnosti, tokom višegodišnjeg praćenja bolesnika sa KVB; 

  • Smanjenju ukupnih troškova lečenja po pacijentu, kroz smanjenje broja hospitalizacija i komplikacija koje zahtevaju skupe bolničke terapijske protokole.  

 

Pacijenti se moraju aktivno, što ranije, i tokom što dužeg vremenskog perioda uključiti u program SKR. Ona praktično započinje već u bolničkim uslovima, kao FAZA I ili BOLNIČKA FAZA – od 1. do 14. hospitalnog dana nakon KV događaja i obično traje 1-2 nedelje; nastavlja se kao FAZA II ili RANA POST-HOSPITALNA FAZA i sprovode je skoro sve zemlje Evrope, uključujući i našu. Može se obavljati ambulantno, van-bolnički, tzv. „outpatient“ (uspešno od 2014./2025. i u IKVBV), sa trendom povećanja ovakve forme SKR. Moguće ju je obavljati tradicionalno, u bolničkim uslovima, tzv. „inpatient“, a u poslednje vreme i u kućnim uslovima (tzv. „home-based“) ili čak telemetrijski. FAZA III ili DUGOVREMENA VAN-HOSPITALNA, preporučuje se kao forma doživotne SKR. 

Uspešna SKR podrazumeva timski rad – samog pacijenta i ostalih članova tima, a to su kardiolog, fizioterapeut, medicinska sestra/tehničar, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, psiholog, nutricionista/dijetetičar, konsultanti drugih medicinskih grana. 

I pored jasnih dokaza da je fizička aktivnost jedan od osnovnih i najznačajnijih faktora za očuvanje zdravlja ili njegovo poboljšanje kod već obolelih, relativno mali broj osoba je spreman da se redovno bavi VFO. Ova realna situacija zahteva izmenu strategija u pristupu fizičkom vežbanju, pošto se radi o najdostupnijem i najjeftinijem obliku održavanja/unapređenja zdravlja. 

li

 

Autor: 

doc.dr Marija Bjelobrk, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine 

 

Reference: 

  1. S.Dodić i saradnici. Procena funkcionalne sposobnosti i principi kardijalne rehabilitacije. ISBN 978-86-7197-530-8. Posebna izdanja. Medicinski fakultet Novi Sad, 2018. 

  2. A. Abreu, JP. Schmid, MF. Piepoli. The ESC Handbook of Cardiovascular Rehabilitation. ISBN 978-0-19-884930-8. Oxford University Press 2020. 

  3. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: Developed by the Task Force for cardiovascular disease prevention in clinical practice with representatives of the European Society of Cardiology and 12 medical societies With the special contribution of the European Association of Preventive Cardiology (EAPC). Eur Heart J, 2021; 42(34):3227–3337. 

SM2312276612