Ranom dijagnozom do spašenih života!

Šta su lipidi?

Lipidi su supstance koje nam služe kao izvor energije u organizmu. Možemo ih uneti hranom, ali ih naš organizam i sam može stvarati. Iako su svi lipidi značajni, nastanku određenih patoloških stanja najviše doprinose holesterol i trigliceridi, zato njih i najčešće određujemo u krvi.

Holesterol je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, ali isto tako visoka vrednost holesterola u krvi značajan je faktor rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.  

Šta je lipidni status?                                                                                                                                     

Lipidni status je laboratorijska analiza koju traži lekar, sa ciljem da se provere vrednosti lipida, odnosno LDL-a, HDL-a, VLDL-a, triglicerida i ukupnog holesterola, koji, kada su izvan granica normalnih vrednosti, predstavljaju rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani ili moždani udar, kao i bolest perifernih krvnih sudova.

Lipidni status  

Lipidni status je grupa testova kojim se određuju vrednosti lipida u krvi, a obuhvata merenje četiri vrste masnoća u krvi.

• Ukupni holesterol: predstavlja ukupni zbir holesterola u krvi; preporučene vrednosti < 5 mmol/l za muškarce i žene.
• LDL holesterol: njegove povišene vrednosti u krvi uzrokuju nakupljanje masnih naslaga koje nazivamo plakovima, koji, u zidu arterija uzrokuju aterosklerozu. Preporučene vrednosti zavise od proračunatog kardiovaskularnog rizika. Njegova koncentracija u krvi bi trebalo biti manja od 2,6 mmol/L, odnosno manja od 1,8 mmol/L kod osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom.
• HDL holesterol: pomaže u skupljanju viška holesterola iz tkiva i tako čuva naše arterije. Preporučene vrednosti bi trebalo biti veće od 1 mmol/l za muškarce, odnosno veće od 1,2 mmol/l za žene.
• Trigliceridi: njihova povišena vrednost znači da se unosi više kalorija nego što se troši. Preporučena vrednost u organizmu iznosi manje od 1,7 mmol/l.   

Vrednost ukupnog holesterola može da pomogne lekaru da odredi pojedinačni kardiovaskularni rizik, odnosno, kolika je verovatnoća 10-godišnjeg rizika od srčanog ili moždanog udara.