Koronarna bolest srca

Kako nastaje koronarna bolest srca?                                                                                              

Da bi srce nesmetano obavljalo svoju funkciju, ono mora biti snabdeveno hranljivim materijama i kiseonikom. To omogućavaju koronarne arterije. Zato je bitno da su one stalno prohodne. Ako, iz bilo kog razloga, dođe do smanjenog protoka krvi kroz koronarne krvne sudove, srce ne dobija dovoljno kiseonika i dolazi do oštećenja. Vremenom, oštećenje postaje trajno i nastaje koronarna bolest srca.

Šta je koronarna bolest srca?

Do koronarne bolesti dolazi kada se oštete krvni sudovi koji snabdevaju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Najčešći razlog za nastanak koronarne bolesti su plakovi u arterijama koji sadrže holesterol ili upala. Rastom plaka, srčane arterije se sužavaju, smanjujući dotok krvi u srce. Na kraju procesa, smanjen dotok krvi može izazvati bol u grudima (anginu pektoris), kratak dah (dispneu) ili neke druge znakove i simptome koronarne bolesti.                    

Potpuno začepljeni krvni sudovi mogu izazvati srčani udar ili infarkt.

Znate li dovoljno o koronarnoj bolesti srca?

Saznajte šta uzrokuje nastanak koronarne bolesti i koji simptomi ukazuju da bolujete od koronarne bolesti, kao i kako se ona dijagnostikuje i leči. O tome govori dr Nikola Šekularac, kardiolog u Opštoj Bolnici MediGroup.

Simptomi koronarne bolesti srca

Koronarna bolest razvija se postepeno, tokom godina, zbog naslaga holesterola u koronarnim krvnim sudovima. Vremenom protok krvi kroz njih postaje sve manji zbog čega srce ne dobija dovoljnu količinu kiseonika. Najčešće se manifestuje kao bol u grudima koju nazivamo angina pektoris koja može biti stabilna i nestabilna. Stabilna angina pektoris se u većini slučajeva javlja tokom fizičkog napora jer su potrebe za kiseonikom tada povećane. Kako bolest napreduje, tegobe su češće i izražene i pri manjim naporima, ponekad i u mirovanju. U tom se slučaju radi o nestabilnoj angini.

Kako se postavlja dijagnoza koronarne bolesti srca?

Vaš kardiolog će napraviti detaljan klinički pregled i porazgovarati sa Vama kako bi saznao osnovne podatke o Vašim tegobama (kada su se one javile i koliko dugo već traju). Osim toga, potrebno je proveriti da li je u porodici bilo sličnih stanja (lična i porodična anamneza). Postoje različite dijagnostičke metode kojima može da se potvrdi dijagnoza koronarne bolesti. Važno je otkriti kardiovaskularnu bolest što je pre moguće i pravovremeno započeti lečenje. 

Kako se koronarna bolest srca može lečiti?   

Potrebno je promeniti stil života, lečiti faktore rizika za nastanak koronarne bolesti i uzimati određene lekove koje propiše lekar. Ponekad je potrebno učiniti perkutanu koronarnu intervenciju (PCI) ili čak operativni zahvat kako bi se ponovo uspostavio normalan protok krvi kroz zahvaćeni krvni sud srca. 

Koronarna bolest srca je među vodećim uzrocima smrti u svetu, pa tako i u Srbiji. Od hronične ishemijske bolesti srca, u Srbiji, svake godine umire preko 3000 ljudi. 

Kako prepoznati koronarnu bolest srca?                                                                                                         

Koronarna bolest srca ponekad može biti bez ikakvih simptoma. Znak koronarne bolesti može biti promena u elektrokardiogramu (EKG). Najčešće se manifestuje bolovima u grudima koji mogu biti povezani sa naporom ili se mogu javiti čak i u mirovanju. Ako se bolovi javljaju u mirovanju, odmah je potrebno zatražiti lekarsku pomoć.