Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.
Svako ko se suoči sa dijagnozom raka dojke, imaće mnoga pitanja u vezi sa svojim stanjem i daljim koracima u lečenju. Koja terapijska opcija je najbolja? Koji je značaj naslednih mutacija? Koji su potencijalni neželjeni efekti različitih terapija?
Napišite pitanja o kojima želite razgovarati sa svojim onkologom. To će vam pomoći da aktivnije učestvujete u svom lečenju jer pre nego što započnete sa novom terapijom, može vam biti od koristi da dobijete što više informacija od svog onkologa
Onkolog bi vam trebao predočiti koje su terapije prikladne za vas i dati vam informaciju o potencijalnim neželjenim efektima. Odluka o terapiji neće biti konačna bez vaše saglasnosti.
Osim toga, svi članovi vašeg tima za lečenje raka dojke sarađivaće sa vama kako bi se pobrinuli da primate najbolju moguću negu. Slobodno im postavite pitanja o svojim pregledima kako bi vam mogli dati informacije i podršku koja vam je potrebna i kako bi vam period lečenja bio jasniji i lakši.
U određenim situacijama, kod posebnih podtipova i stadijuma karcinoma dojke, konzilijum će vas uputiti na analizu germinativne BRCA 1/2 mutacije. Prethodno će vaš onkolog sa vama obaviti detaljan razgovor i dati vam objašnjenje zašto je informacija o BRCA1/2 statusu od izuzetnog značaja prilikom donošenja važnih odluka za odabir daljeg lečenja, a u svetlu rezultata novih studija.
Potrebno je da vam vaš onkolog objasni važnost naslednih mutacija, gde verovatnoća da osoba koja nosi naslednu mutaciju oboli od karcinoma zavisi od više faktora, kao što je tip nasleđene genske promene, ali i od spoljašnjih faktora, kao što su način ishrane, način života, izloženost štetnim faktorima sredine. I endogeni faktori (faktori rasta, hormoni) mogu doprineti povećanju rizika.
Pored toga, od presudnog značaja je činjenica da ukoliko neko ima naslednu mutaciju ne mora obavezno da oboli od raka, odnosno prisustvo nasledne mutacije samo utiče na povećanje rizika od oboljevanja, što je važno za članove vaše porodice. Treba da budete upoznati da se nasledni rak najčešće manifestuje većim brojem obolelih u porodici i može se detektovati na osnovu prisustva promena u genima odgovornim za ovu predispoziciju.
Naslednu predispoziciju sa visokim rizikom za oboljevanje nosi, u zavisnosti od anatomske lokalizacije, 5-10% obolelih. Za razliku od sporadičnog raka iste anatomske lokalizacije, nasledni rak se predominantno javlja u mlađem životnom dobu. Ukoliko neko ima BRCA1 štetnu mutaciju, životni rizik do 70-te godine života za razvoj ženskog karcinoma dojke je 60-85%; bilateralnog karcinoma dojke 80%; karcinoma jajnika 45-59%. Ukoliko je neko nosilac BRCA 2 štetne mutacije, životni rizik do 70-te godine života za razvoj ženskog karcinoma dojke je 45-80%; bilateralnog karcinoma dojke 62%; karcinoma jajnika 20%, muškog karcinoma dojke 6% i karcinoma prostate 7.5%.
Pacijenti koji su dobro upoznati sa svim potencijalnim neželjenim efektima različitih terapija, kako u lečenju ranog karcinoma dojke, tako i metastatskog karcinoma dojke, svakako će biti bolje pripremljeni i manje uplašeni ukoliko se određeni neželjeni efekti lečenja dogode, ali će biti informisani o neophodnosti pravovremenog javljanja lekaru. Samim tim pacijenti će biti komplijantniji za određenu terapiju ukoliko su upoznati sa značajem iste po njihovu prognozu.
Neki pacijenti mogu biti zainteresovani za alternativne terapije ili komplementarne pristupe lečenju. Važno je otvoreno razgovarati s lekarom o ovim opcijama i razmotriti njihovu efikasnost i sigurnost u kontekstu konvencionalnog medicinskog tretmana.
Mentalno zdravlje i podrška: Pacijenti bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom o dostupnim resursima za podršku mentalnom zdravlju tokom lečenja, uključujući savetovanje, grupe podrške i druge oblike terapije.
Fertilitet i reproduktivno zdravlje: Ako je to relevantno, pacijenti mogu razgovarati sa svojim lekarom o mogućnostima čuvanja plodnosti pre početka lečenja, kao i o dugoročnim efektima terapije na fertilitet i reproduktivno zdravlje.
Planiranje lečenja: Razgovarajte sa svojim lekarom o planu lečenja, uključujući redosled terapija, očekivane efekte i trajanje svake faze tretmana.
Klinička ispitivanja: Za određene pacijente, uključenje u klinička ispitivanja može biti opcija. Pitajte svog lekara o dostupnim kliničkim ispitivanjima koja bi mogla biti relevantna za vašu situaciju.
Prevencija recidiva: Razgovarajte sa svojim lekarom o planovima za praćenje nakon završetka aktivnog lečenja radi prevencije recidiva i održavanja dugoročnog zdravlja.
Ishrana i fizička aktivnost: Pitajte svog lekara o preporukama za ishranu i fizičku aktivnost koje mogu doprineti vašem oporavku i dugoročnom zdravlju.
Finansijska pitanja: Pacijenti bi trebali razgovarati s lekarom ili osobljem za socijalni rad o finansijskim pitanjima povezanim sa lečenjem, uključujući troškove terapije, mogućnosti osiguranja i druge resurse koji su im na raspolaganju.
Planiranje budućnosti: Razgovarajte sa svojim lekarom o planovima za budućnost nakon završetka lečenja, uključujući preporuke za redovne preglede, promene u načinu života i strategije za održavanje zdravlja.
Autor: Prim.dr sci. med. Marijana Milojević - Kovačević, medikalni onkolog, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije