Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Rak dojke
< Šta je rak dojke
Simptomi raka dojke >
li

Faktori rizika za nastanak karcinoma dojke

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena. Tačni uzroci nastanka karcinoma dojke još uvek nisu poznati, a identifikovani faktori rizika koji mogu doprineti razvoju ove bolesti su starija životna dob, porodična istorija, izloženost ženskim reproduktivnim hormonima, navike u ishrani, benigna bolest dojke, faktori okoline i drugi. 


U vremenu koje dolazi sigurno će se definisati i novi faktori rizika. Žene koje u porodici imaju obolele od karcinoma dojke ili su već operisale karcinom u jednoj dojci ili se slučajno na patohistološkom nalazu dijagnostikuje proliferacija sa atipijom (prekanceroza), češće oboljevaju od karcinoma dojke. Takođe žene iz viših socioekonomskih klasa, kao i žene koje nisu rađale ili su rodile kasno posle tridesete godine, te kod žena kod kojih je reproduktivni period dug (rano, pre 11. ili 12. godine, dobile prvu menstruaciju, a kasno, posle 50. godine, ušle u menopauzu) povećan je rizik od nastanka karcinoma dojke. Na osnovu ovakvih epidemioloških opažanja mogu se identifikovati grupe visokih rizika.
 

Faktori visokog rizika 

Životno doba je najznačajniji pojedinačni faktor rizika za karcinom dojke. Učestalost karcinoma dojke raste sa godinama, udvostručuje se svakih 10 godina do menopauze i dostiže svoj pik između 50. i 60. godine. Pored toga, tu je prethodno verifikovan karcinom u jednoj dojci (posebno ako se pojavio pre menopauze), karcinom dojke u porodici (majke, ćerke i sestre, tetke i bake) zatim verifikovana hiperplazija sa atipijom. Žene sa proliferativnom bolesti dojke sa atipičnom hiperplazijom imaju povećan rizik za razvoj i pojavu karcinoma dojke (pet puta povećanje).

Žene koje nisu rađale ili koje su imale prvu trudnoću posle 31. godine života imaju 3-4 puta veći rizik za pojavu karcinoma dojke od žena koje su prvi porođaj imale pre 18. godine.
Lobularni karcinom „In situ“ – povećava rizik 30% za razvoj karcinoma dojke. Postoje i faktori rizika za razvoj karcinoma kod muškaraca i to su – Klinefertov sindrom, ginekomastija i prisustvo karcinoma dojke u porodici.

 

Faktori srednjeg i niskog rizika

U faktore srednjeg rizika spadaju rana menarha (prva menstruacija pre 12. godine) i kasna menopauza (posle 50-55. godine), unošenje oralnih estrogena. Kratkotrajno unošenje se ne povezuje sa povećanim rizikom, ali ukoliko se koriste duže od 5 godina rizik postoji.

Tu spadaju i neki komorbiditeti kao što je diabetes mellitus, zatim upotreba alkoholnih pića, izlaganje zračenju u adolescenciji. Efekti rizičnih faktora na karcinogenezu su povezani sa trajanjem izloženosti riziku, kumulativnim i sinergističnim efektima drugih faktora.

linija3

Učestalost karcinoma dojke raste sa godinama, udvostručuje se svakih 10 godina do menopauze i dostiže svoj pik između 50. i 60. godine.

linija3

Genetski faktori u nastanku karcinoma dojke

Brojni geni učestvuju u procesu regulisanja različitih funkcija i ćelijskog ciklusa a oštećenja tih gena mogu dovesti do pojave karcinoma dojke. Ta oštećenja se mogu prikazati u vidu ekspresije oštećenih onkogena, potom izostanka aktivnosti tumor supresorskih gena, a sve to skupa dovodi do nekontrolisane deobe ćelije kao i njenog nekontrolisanog rasta.

slika

Poznato je da se u nekim porodicama javlja visoka učestalost oboljevanja kako od karcinoma dojki tako i karcinoma jajnika i negde oko 5-10% svih obolelih od karcinoma dojke otpada na nasledni karcinom. Treba napomenuti da se nasledni karcinom ne treba mešati sa porodičnim, gde se unutar jedne familije češće javlja karcinom dojke, ali se ne nalaze promene u naslednim genima kao što je kod BRCA (engl. breast cancer gen 1 and 2) mutacija. BRCA mutacije mogu biti somatske ili germinativne. Danas je dosta saznanja o brojnim mutacijama unutar BRCA gena, poznato je više mutacija ali se samo neke povezuju sa naslednim karcinomom.

Uloga BRCA1 i BRCA2 gena je u popravci oštećenja koja nastaju u DNK i da na taj način održavaju stabilnost genoma. Ukoliko se jave mutacije tih gena, ne popravljaju se oštećenja i lomovi DNK i gen je nestabilan.

Kod 48% BRCA1 mutiranih karcinoma dojki dijagnoza se postavi pre 40. godine. Kod BRCA2 mutacija, 23% žena koji su nosioci ove mutacije oboleće pre 40. godine. Do 50. godine 82% žena nosioca BRCA1 mutacija će da oboli od karcinoma dojki, a 65% će oboleti od karcinoma dojki koje su nosioci BRCA2 mutacije. Do 70. godine će 80-87% žena nosioca i BRCA1 i BRCA2, oboleti od karcinoma dojki.

Osim rizika da obole od karcinoma dojki, ove žene oboljevaju i od karcinoma jajnika i taj rizik iznosi 60% kod BRCA1, a 27% kod BRCA2 mutacije. Osim što je BRCA mutacija povezana sa karcinomom jajnika, kod BRCA1 mutacija postoji i povezanost sa pojavom i većom učestalošću i karcinoma kolona i prostate.

Oko 15% od svih karcinoma dojki čine trostruko negativan karcinom dojki koji je zastupljen u 70% kod nosilaca BRCA1 mutacije, a u 20% kod nosilaca BRCA2 mutacija. Prognoza pacijentkinja koje su nosioci BRCA1 i 2 mutacija i koje su obolele od trostruko negativnog karcinoma dojki je lošija i one imaju kraće preživljavanje, a nađene su i brojne i nasledne i stečene mutacije p53 gena. Bolesnice sa BRCA1 i BRCA2 mutacijama imaju lošiju prognozu i kraće preživljavanje.


 

li

 

Autor: Doc. dr Ana Cvetanović, UKC Niš

 

Literatura:

  1. Key statistics for breast cancer ACS. Dostupno na: https://www.cancer.org/cancer/types/breast-cancer/about/how-common-is-breast-cancer
  2. Breast Cancer WHO. Dostupno na: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
  3.  AACR. Dostupno na: https://www.aacr.org/patients-caregivers/progress-against-cancer/linking-night-shift-work-cancer-risk/
Povratak na vrh
li
FA-11220429