Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Rak dojke
< Simptomi raka dojke
Samopregled dojke >
li

Kako se dijagnostikuje rak dojke?

Minimalna preporučena dijagnostika za utvrđivanje raka dojke:

  1. Uzimanje anamneze i fizičkog pregleda grudi i regionalnih limfnih čvorova
  2. Mamografija
  3. Ultrazvuk grudi i regionalnih limfnih čvorova
  4. Biopsija tumora i metastatski izmenjenih limfnih čvorova u pazuhu, sa patohistološkim nalazom (SLNB – sentinel lymph node biopsy je standardni metod za procenu pazušnih limfnih čvorova. Preporučuje se kod pacijenata sa rakom dojke u ranoj fazi (T1 ili T2) i klinički/UZ negativnim limfnim čvorovima pazuha)
  5. Kompletne laboratorijske analize
  6. Ako je planirano primarno, sistematsko, neoadjuvantno lečenje antraciklinima i/ili trastuzumabom, potrebno je načiniti EHO srca
  7. Ako kod mlađih pacijenata postoji želja za očuvanjem plodnosti, oni se upućuju ginekologu na konsultacije
  8. Kod pacijentkinja sa visokim rizikom potrebno je uraditi CT preglede grudnog koša, abdomena, karlice i scintigrafiju skeleta

Najpristupačnija metoda koju svaka žena treba da radi je samopregled grudi. Na internetu postoji mnogo video uputstava koja objašnjavaju kako se radi samopregled grudi najmanje jedanput mesečno. Ukoliko vam nije prijatno ili niste sigurni u pravilan način obavljanja samopregleda, savet je da se obratite svom odabranom lekaru koji će uraditi pregled grudi i, u zavisnosti od nalaza, uputiti vas na dalju dijagnostiku. Pacijentkinja za koju se sumnja da ima rak dojke upućuje se na radiološki pregled grudi.

Pored mamografije, ultrazvuk dojke se koristi i kao metoda ranog otkrivanja raka dojke, posebno kod mlađih žena. Iako je mamografija test koji se savetuje ženama starijim od 40 godina, pre svega zbog strukture tkiva dojke, ne postoji kontraindikacija za obavljanje pregleda i kod mlađih žena. 

U prvoj liniji dijagnostike, uz mamografiju i ultrazvuk dojke, u određenim situacijama može se uraditi i magnetna rezonanca grudi.
 

Jedini pravi i neosporni dokaz raka dojke je histopatološka verifikacija raka dojke, koja se može dijagnostikovati tačno kod više od 92% pacijenata. Uzorak za pregled patologa može se dobiti takozvanom CORE biopsijom širokom iglom, ili alternativno, otvorenom hirurškom biopsijom. 

Nakon definisanja postojanja bolesti i histološkog tipa, dalja dijagnostika zavisi od pomenutih nalaza. Ono što sada zovemo "rak dojke" nije samo jedna bolest, već čitav niz kliničkih subjekata koji znatno variraju.

slika

Zbog toga se dalja dijagnostička obrada takođe može razlikovati od slučaja do slučaja. Osnovni princip je uvek isti, takozvani "kiss" princip – na engleskom "Keep It Short and Simple" – dijagnostika mora biti dostupna, brza, tačna. U slučaju pacijentkinje visokog rizika, potrebno je obaviti dodatna ispitivanja u smislu CT pluća, abdomena i karlice. Kako su kosti često mesto metastaza raka dojke, u uznapredovalim fazama bolesti, ili kod agresivnijih patohistoloških tipova, kao i sa postojanjem bola koji se pogoršava, može se dodatno uraditi i scintigrafija kostiju. Nedavne analize pokazuju da magnetna rezonanca kostiju ima veću vrednost, ali da i dalje nije preporučeni standard. Adekvatan dijagnostički protokol je jednako važan kao i pravilan izbor terapije za pacijenta. Savremeni dijagnostički testovi, kao što je PET/CT su svakako opcija, ali imaju strogu i ograničenu indikaciju, i ne bi trebalo da se koriste kao prvi izbor.

 
li

 

Osnovni princip je uvek isti, takozvani "kiss" princip – na engleskom "Keep It Short and Simple" – dijagnostika mora biti dostupna, brza, tačna.

 

li
 
 

Tumor markeri često predstavljaju odličan izvor frustracije za pacijente, a njihova vrednost je u poslednje vreme postajala sve slabija i klinički manje upotrebljiva, imajući u vidu da značajan broj pacijenata može imati lokoregionalno uznapredovalu, čak i metastatsku bolest sa urednom vrednošću tumor markera. Ipak, one se mogu utvrditi prilikom postavljanja inicijalne dijagnoze raka dojke, kao i kada se sumnja na relaps bolesti ili pojavu metastaza, ali ne redovno u kliničkom praćenju.

Kao zaključak, jedna od osam žena će razviti rak dojke. Edukacija pacijenata, prevencija i rano otkrivanje su ključevi napretka rezultata lečenja i poboljšanja preživljavanja pacijenata. Pravilno upravljanje dijagnostikom u pojedinačnom slučaju ima posledice na celokupan zdravstveni sistem, pa je neophodno da dijagnoza bude svrsishodna i indikativna kako bi se svim pacijentima omogućilo da ranije počnu sa lečenjem, što će na kraju rezultirati znatno boljim ishodima lečenja.

 

li

 

Autor: Prof. dr Lazar Popović, Institut za onkologiju Vojvodine
 

Literatura:

  1. How Is Breast Cancer Diagnosed? | CDC
     
Povratak na vrh
li
FA-11220429