Razlika između akutne i hronične srčane slabosti?

Šta je akutna srčana slabost?

Akutna srčana slabost predstavlja brz početak novih ili naglo pogoršanje postojećih simptoma i znakova srčane slabosti.

Može se manifestovati, između ostalog, bolovima u grudima i nedostatkom vazduha (dispnea), što neki pacijenti opisuju kao „glad za vazduhom", a praćeno je naglim povećanjem zadržavanja tečnosti što se može primetiti kao izraženo oticanje članaka ili nagli porast telesne težine. To je hitno stanje koje zahteva hitnu intervenciju. Naučite kako da ga prepoznate.

Simptomi koji ukazuju na akutnu srčanu slabost:

• probadanje (bol) u grudima
• nedostatak vazduha koji se pogoršava u ležećem položaju
• teskoba
• tahikardija (ubrzan rad srca) ili poremećaj srčanog ritma
• otok nogu i/ili trbuha
• hladna, znojava i bleda koža
• plavkasta promena boje kože (cijanoza)
• pad krvnog pritiska (obično je gornja, sistolna, vrednost 100 mmHg)
• zamućenje svesti, do nesvestice.

Simptomi akutne srčane slabosti i srčanog udara se ne mogu uvek jasno razlikovati - zbog toga je od velike važnosti odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Akutna srčana slabost potencijalno može biti stanje opasno po život koje zahteva hospitalizaciju ili prijem u hitnu pomoć, kako bi se što pre započelo odgovarajuće lečenje.

U najgorem slučaju pacijenti ostaju bez svesti jer mozak više nije dovoljno snadbeven krvlju. Međutim, ne bi trebalo da dopustite da dođe do takvog stanja– kod akutne srčane slabosti svaki minut je važan. Čak i u slučaju da niste sigurni da li ste Vi ili neko Vama blizak pogođeni ovim stanjem: odmah pozovite 194 ili dežurnog lekara.

Lečenje akutne srčane dekompenzacije

Lečenje akutne srčane slabosti ima za cilj stabilizaciju pacijenta, poboljšanje simptoma i sprečavanje daljih oštećenja.

Potrebno je što pre obezbediti kiseonik kako bi se povećala zasićenost krvi kiseonikom. Kiseonik se obično unosi pomoću maske za disanje, a ređe direktno u dušnik (intubacijom). Lekar će uz nivo kiseonika u krvi stalno pratiti i druge važne parametre kao što su: krvni pritisak, brzina disanja, broj otkucaja srca, zasićenost kiseonikom i telesnu temperaturu. Lekar hitne pomoći ili lekar u bolnici će započeti terapiju lekovima što je pre moguće. Po pravilu se primenjuju lekovi iz grupe diuretika ili vazodilatatora.

Diuretici stimulišu izlučivanje vode putem bubrega. Smanjuje se količina vode u plućima, trbuhu i nogama i time se smanjuje edem. Ovo olakšava srcu da pumpa krv u cirkulaciju.

Vazodilatatori šire krvne sudove. Kao rezultat toga otpor u krvnim sudovima je manji i krvni pritisak pada. Krv sada može bolje da cirkuliše kroz telo i simptomi se smanjuju.

Kada se akutna srčana slabost stabilizuje, važno je pristupiti dugotrajnom lečenju kako bi se sprečilo novo pogoršanje i akutizacija bolesti srca. Lekar će proveriti koje lekove uzimate i u kojoj dozi kako bi optimizovao Vašu hroničnu terapiju.

Šta je hronična srčana slabost?

Hronična srčana slabost je progresivna bolest. Dolazi do slabljenja funkcije srca kao pumpe zbog čega u organe i druge delove tela ne stiže dovoljno krvi, time ni kiseonika i hranljivih materija. 

Lekari klasifikuju srčanu slabost, između ostalog, prema tome koja je polovina srca zahvaćena: razlikuje se slabost levog srca i slabost desnog srca. O globalnoj srčanoj slabosti govorimo kada je zahvaćeno celo srce.

Hronična srčana slabost nastaje postepeno i vremenom se pogoršava. Početak bolesti je spor, sa postepenom pojavom simptoma i znakova koji nastaju zbog nemogućnosti srca da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama.

Simptomi hronične srčane slabosti

Za razliku od akutnog oblika, simptomi hronične srčane slabosti se razvijaju sporo i često tokom više godina.

Tipični znaci su na primer:

• nedostatak vazduha
• umor i bezvoljnost
• otok članaka, zadnjeg dela stopala i potkolenice
• utučenost
• otežano disanje u ležećem položaju
• hladnoća prstiju i stopala
• kašalj.

Bolest se u početku manifestuje tegobama pri većem fizičkom naporu; nedostatak vazduha tokom vežbanja ili prilikom penjanja uz stepenice. Vremenom, kako bolest napreduje, tegobe se javljaju i kod blažih napora, pa čak i u mirovanju.

Hronična srčana slabost je opasna jer oboleli u početku ne primećuju simptome. Za to postoje dva razloga: s jedne strane, telo može inicijalno da nadoknadi smanjen kapacitet pumpanja srca takozvanim kompenzatornim mehanizmima, dok se sa druge strane, znaci poput nedostatka vazduha pogrešno tumače kao prirodni znaci starenja. Ignorisanje simptoma i znakova koji ukazuju na srčanu slabost može imati dramatične posledice za obolele. Ako se stanje ne leči, hronična srčana slabost će dalje napredovati.

Što se pre otkrije hronična srčana slabost, to će pravilno lečenje efikasnije moći da zaustavi ili uspori bolest. Zato, se nemojte ustručavati da se obratite svom lekaru ukoliko primetite jedan ili više navedenih simptoma.

Šta uzrokuje hroničnu srčanu slabost?

Ako bolest nesmetano napreduje, primera radi, zato što nije na vreme prepoznata ili pacijent nije koristio lekove kako je propisano ili se pojave dodatne komplikacije poput upale pluća, iz hronične srčane slabosti može brzo da se razvije akutna srčana slabost.

Srčani udar: zbog činjenice da je srčani mišić delimično odsečen od snadbevanja kiseonikom, ono više ne može ni da transportuje dovoljno kiseonika kroz telo.

Drugi uzroci akutne srčane slabosti su, na primer:

• upala srčanog mišića (miokarditis)
• završne faze bolesti srčanih zalistaka
• ekstremno visok krvni pritisak
• akutne srčane aritmije (na primer, ventrikularna fibrilacija).

Pacijenti sa hroničnom srčanom slabošću trebalo bi da uvek pomno prate svoje zdravstveno stanje, na primer uz pomoć dnevnika simptoma. U slučaju značajnih promena potrebno je da odmah konsultuju lekara.

Saznajte više

Literatura:

1. Mc Donagh TA, Metra M, Adamo M. i sur. 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure;Eur heart J 2021;77(6):772-810

2. Kurmani S, Squire I. Acute Heart Failure; Definition, Classification and Epidemiology, Curr Heart Rep 2017;14:385-392; DOI 10.1007/s11897-017-0351-y

3. MSD medicinski priručnik za pacijente, dostupno na: http://msd-prirucnici.placebo.hr/msd-za-pacijente/bolesti-srca-i-krvnih-zila/zatajenje-srca - pristupljeno januara 2023.

4. Srčana slabost: Šta je srčana slabost? Dostupono na: https://www.ratgeber-herzinsuffizienz.de/herzinsuffizienz#erklaerung – pristupljeno januara 2023.

5. Zannad F, Nelly A, Alla F. Heart failure burden and therapy; Europace 2009;11, v1–v9 doi:10.1093/europace/eup304

6. Azad N, Lemay G. Management of chronic heart failure in the older population; Journal of Geriatric Cardiology (2014) 11: 329−337

7. Weintraub NL, Collins SP, Pang PS i sur. Acute heart failure syndromes: emergency department presentation, treatment, and disposition: current approaches and future aims: a scientific statement from the American Heart Association; Circulation 2010;122, 1975-1996

8. Loehr LR, Rosamond WD, Chang PP, Folsom AR, Chambless LE Heart failure incidence and survival; Am J Cardiol 2008;101(7):1016-22

9. Loyd-Jones D, Adams RJ, Brown TM i sur. Heart disease and stroke statistics--2010 update: a report from the American Heart Association; Circulation 2010;121(7):e46-e215

10. Most Europeans have limited awareness about heart failure. Dostupno na: https://www.novartis.com/stories/most-europeans-have-limited-awareness-about-heart-failure - pristupljeno januara 2023.