Čini se da koristite stariju verziju Internet Explorera koja nije podržana. Savetujemo da ažurirate svoj preglednik na najnoviju verziju Microsoft Edgea ili da razmislite o korišćenju drugih preglednika kao što su Chrome, Firefox ili Safari.

Koji su najčešći uzroci rasta srčane insuficijencije kod adolescenata?

Srčana slabost ili insuficijencija nastaje kada je srčani mišić oštećen ili preopterećen, što može biti posledica različitih uzroka. Ovo stanje može proizaći iz kombinacije nezdravih životnih navika i određenih zdravstvenih problema.

 

1.    Nezdrave životne navike kao faktori rizika

Neaktivnost i nezdrava ishrana bogata mastima i šećerima su česti kod adolescenata, a mogu direktno uticati na razvoj faktora rizika kao što su gojaznost i hipertenzija. Ovi faktori povećavaju opterećenje na srce i mogu dovesti do srčanih oboljenja. Takođe, i izlaganje duvanskom dimu, čak i u mladim godinama, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanih oboljenja1.

 

2.    Zdravstveni problemi kao uzroci

Visok krvni pritisak i dijabetes su među glavnim zdravstvenim problemima koji mogu povećati rizik od srčanih oboljenja kod mladih. Ovi uslovi mogu izazvati dugotrajnu štetu na kardiovaskularnom sistemu ako se ne leče adekvatno. Urođene srčane mane, koje predstavljaju strukturne defekte srca prisutne od rođenja, takođe mogu doprineti rastu srčanih oboljenja u mlađoj populaciji5.

Osim toga, bolesti poput kardiomiopatije, koje utiču na mišić srca, mogu biti nasledne ili uzrokovane virusnim infekcijama, i mogu značajno povećati rizik od srčane insuficijencije kod adolescenata od 18 i više godina. Teške plućne bolesti, koje otežavaju rad srca, takođe su značajan faktor rizika4.

 

Praćenje i upravljanje ovim zdravstvenim stanjima, zajedno sa promocijom zdravog načina života, ključni su za prevenciju srčanih oboljenja među mlađim osobama. Stoga, redovni zdravstveni pregledi i edukacija o zdravim životnim navikama su ključni aspekti u borbi protiv trenda rasta srčane slabosti kod adolescenata.
 

Statistički podaci kao realni izazovi

Prema podacima Američkog udruženja za srce, broj ljudi pogođenih srčanom slabošću značajno raste i očekuje se da će do 2030. godine više od 8 miliona osoba starijih od 18 godina biti zahvaćeno ovim stanjem. Ovi brojevi ukazuju na sve veću potrebu za prevencijom i pravovremenim lečenjem srčanih bolesti2.

Statistički podaci američkih i globalnih podataka Američkog udruženja za srce, objavljeni u prvom kvartalu 2024. godine, navode da će prevalencija srčane slabostii porasti za 46% od 2012. do 2030. godine, što će zahvatiti i uticati na više od 8 miliona adolescenata od 18 i iznad 18 godina.

Prema istom izveštaju, ukupni procenat populacije sa srčanom insuficijencijom će narasti sa 2,4% u 2012. na 3,0% u 2030. godini.
 

Rana dijagnoza kao najbolja prevencija!

Rana dijagnoza igra ključnu ulogu u prevenciji i efikasnom lečenju brojnih bolesti, a posebno je važna kada su u pitanju srčane bolesti. 

Zašto je rana dijagnoza toliko važna?

  • Intervencija u ranoj fazi: Rana dijagnoza omogućava lečenje bolesti u najranijim fazama, kada su tretmani često manje invazivni i efikasniji. Na primer, kontrola krvnog pritiska ili nivoa holesterola može sprečiti ili usporiti razvoj ateroskleroze, stanja koje može uzrokovati srčani ili moždani udar3.

  • Povećanje šansi za uspešno lečenje: Mnoge srčane bolesti, ako se dijagnostikuju pre nego što uzrokuju nepovratne promene, mogu se uspešno kontrolisati ili izlečiti. Rana dijagnoza može značajno poboljšati prognozu pacijenta.

  • Podizanje svesti o zdravstvenim faktorima rizika: Rana dijagnoza takođe služi kao alat za edukaciju pacijenata o zdravim životnim navikama. Osobe koje su svesne svojih zdravstvenih rizika preduzimaju korake ka zdravijem načinu života, što dodatno smanjuje rizik od razvoja bolesti.

  • Smanjenje dugoročnih zdravstvenih troškova: Kada se bolest otkrije rano, lečenje može biti manje kompleksno i skupo. Za pacijente to znači da mogu da izbegnu finansijski teret dugotrajnog lečenja i hospitalizacije, a ujedno se smanjuje opterećenje zdravstvenog sistema.

 

Koje su prednosti rane dijagnoze srčane slabosti?

Srčana insuficijencija se razvija postepeno i njeni simptomi često mogu biti suptilni, čime je otežano postavljanje odgovarajuće dijagnoze. Rano otkrivanje omogućava lekarima da prilagode tretman i ako se srčana slabost otkrije dok su simptomi još uvek blagi, lekari imaju više vremena da isprobaju različite terapije i nađu najefikasnije rešenje pre nego što bolest napreduje.

Pored toga, prednosti rane dijagnoze srčane slabosti podrazumevaju i:

  1. Prevenciju daljeg oštećenja srca: Rano otkrivanje i lečenje mogu sprečiti ili umanjiti dodatna oštećenja srčanog mišića, što može dovesti do poboljšanja funkcije srca i smanjenja simptoma.
  2. Bolje upravljanje simptomima: Uz ranu dijagnozu, lečenje može efikasnije kontrolisati simptome kao što su otežano disanje, umor i zadržavanje tečnosti, omogućavajući pacijentima da održe veći nivo aktivnosti i bolji kvalitet života.
  3. Individualni pristup lečenju: Rana dijagnoza daje lekarima mogućnost da prilagode lečenje specifičnim potrebama i stanju pacijenta, uključujući različite kombinacije lekova, promene u načinu života i, po potrebi, napredne terapije poput hirurških zahvata.

 

Kako se postiže rana dijagnoza?

Rana dijagnoza se najčešće postiže redovnim medicinskim pregledima i skrining testovima, kao što su merenje krvnog pritiska, testovi krvi za proveru nivoa holesterola i šećera u krvi, i dijagnostički testovi poput elektrokardiograma (EKG) ili testova opterećenja srca. Važno je da se ovi pregledi vrše redovno, posebno ako postoji genetska predispozicija ili drugi faktori rizika.

U svetlu ovih činjenica, jasno je da rana dijagnoza predstavlja ne samo medicinsku potrebu, već i društvenu odgovornost. Promocija redovnih zdravstvenih pregleda i ranog otkrivanja bolesti treba da bude prioritet kako za zdravstvene tako i za obrazovne institucije širom sveta.

 

Literatura

  1. World Heart Federation. World Heart Report 2023 [Internet].: World Heart Federation; 2023 [citirano 2024 Apr 30]. Dostupno na: https://world-heart-federation.org/wp-content/uploads/World-Heart-Report-2023.pdf
  2. American Heart Association. Heart attack and stroke survivors neglect LDL cholesterol despite increased risk [Internet]. Dallas (TX): American Heart Association; [citirano 2024 Apr 30]. Dostupno na: https://newsroom.heart.org/news/heart-attack-and-stroke-survivors-neglect-ldl-cholesterol-despite-increased-risk#_ftn1
  3. WebMD. Early diagnosis of heart failure [Internet].: WebMD; [citirano 2024 Apr 30]. Dostupno na: https://www.webmd.com/heart-disease/heart-failure/early-diagnosis-heart-failure
  4. Mainieri F, La Bella S, Chiarelli F. Hyperlipidemia and cardiovascular risk in children and adolescents. Biomedicines. 2023;11(3):809. Dostupno na: https://doi.org/10.3390/biomedicines11030809
  5. Martin SS, Aday AW, Almarzooq Z, Anderson CA, Arora P, Avery CL, et al. 2024 Heart disease and stroke statistics: A report of US and global data from the American Heart Association. Circulation. 2024 Feb 20. Dostupno na: https://doi.org/10.1161/cir.0000000000001209
     
RS_03.25_FA-11368440